Zakoračivši u kreativni i stvaralački svet Suzane Gigić, Vi ste pristupili u prostor raznolikosti i raznovrsnosti. I to ne samo tehnika i materijala u kojima se oprobava , nošena isključivo sopstvenim stvaralačkim senzibilitetom, već je to i raznolikost ideja proizašla iz traganja za temom. U tom traganju i traženju pravog načina da se izrazi i iskaže ,ona sebe i svoj unutrašnji svet (uz pomoć često veoma neobuzdane želje i poriva za stvaranjem) , prenosi na drvo, papir, medijapan, bakar, srebro, glinu...
Potpuno samouka i kako sama kaže, jedino slušajući svoj unutrašnji osećaj i umetničku intuiciju koračala je, postepeno i lagano u početku, a zatim sve ozbiljnije i sigurnije ka procesu stvaranja. Shvatala je da je to svet večne igre i tlo koje joj prija i koje poznaje oduvek. Iz te igre nastalo je sijaset dela - svi različiti, a opet sa jednom osnovnom notom lirskog i posebno ženskog senzibiliteta. Tu se provlače duhovi prošlih vremena u slikama dama sa šeširima i ešarpama, a opet po jakom i upečatljivom koloritu veoma bliski današnjici. Bajkoviti likovi kao tema, i potreba da se lepota prirode (kako one najbliže iz bašte, tako i one daleke koja izumire i kojoj preti nestanak) u svoj svojoj slavi uveliča i prenese na veći format su teme koje je okupiraju dok slika. Zatim tu je i kontrast crno belih formi kod tuša u kombinaciji sa akvarelom, i pejzaži različiti koji su joj budili radoznalost i iznedrili motiv da budu preneti na papir a onda i ostvareni na njen način i kroz njenu vizuru.
Perfekcionista po prirodi, ona strpljivo gradi svoj opus i kroz niz predmeta iz domena primenjene umetnosti. Nakit kombinovan od razlicitih materijala, kutije za ešarpe od recikliranog materiala, i kasnije oslikavane, raliciti predmeti u duborezu ..Ali ono što je najviše fascinira i čemu se naročito posvetila u poslednjem periodu je SVETLOST. Njom je fascinirana i po sopstvenom priznanju neprestano traga za načinima da istu uobliči, ukroti i upotrebi u "dnevne" svrhe. Želi da ono što je obično i neprimetno za sve nas zapravo apostrofiranjem postane neobično , primećeno i deo enterijera koji pleni. U moru jednoličnosti ona želi da svetlo učini "bitnim" delom prostora. U jednom od pokusaja stvorene su LAMPE "KOJE PRICAJU PRICU". One komuniciraju sa vama i sa ambijentom u kome su. Lampa kao deo nameštaja koji je svrsishodan i dalje to jeste, ali sa novom ulogom - ona je višeznačna i gotovo "skulpturalna". Daje nov pečat okruženju i zove na razmišljanje. Čista estetika i lepota je zokružena, a umetnost pozvana na megdan prostoru. Veliki korak za svetlosni objekat i rasvetu, zar ne?
Sve sto radi uobliceno je jednom od odlika i karakteristika njenog izraza , a to je veoma naglašena linija. I sama tvrdi da ima potrebu za čistom i jasnom linijom u delu i da je to deo njenog karaktera koji neminovno ugradjuje u svoja dela i od kog čak i da želi, ne može da pobegne.
O njoj su pisali - časopis "Magazin" (izdanje "Politike" nedeljom), mesečni oglasnik Smedereva "Mons", Časopisi ‘Moj Stan’, Men’S Health’ , bila je gost emisije "Smederevski stvaraoci"…
Rodjena i odrasla u Smederevu, diplomirala na Defektološkom fakultetu u Beogradu i radi u Zdravstvenom centru "Sveti Luka" u Smederevu kao defektolog - tiflolog, a svoju umetničkim "pozivom" se bavi uporedo. Izlagala je na više grupnih izložbi, samostalnu još nije imala.
